Kada se sve završi i spuste sve zavese, kad se pogase sva svetla, ostajemo sami, sami sa svojim sećanjima.

Na  početku  beše  školski  folklor,

onda  nastupi  širom  Srbije,

a onda i po Evropi (Santarem-Portugal);

prva  Grčka (Larisa);

najdraži  kostim  Glamoč;

najbolja  ekipa  pred  vranjansku  svitu.

U slobodnim trenutcima išlo se na izlete

često u brda Ređo  Kalabrije

ili na more, gde su se održavala razna sportska nadmetanja,

svakog jutra se spremalo za nastupe;

svako veče koncerti,

a između toga zajednička slikanja,

upoznavanja i druženja;

Uveče se opuštalo uz lepo društvo,

u prirodi i lepim kafićima,

veselilo se uz muziku i piće,

često se trezneći noćnim kupanjem,

mada su neki od nas završavali noć u čudnim kombinacijama.

Kraj turneje beše uvek tužan zbog skorog rastanka,

a karijeru nstavljahu veterani sećajući se dobrih vremena,

igrajući po Srbiji,

gde god ima dobre zabave.

          Ne užasavajte se rastanaka. Rastanci su neophodni da bi se ponovo sreli, a ponovni   susreti nakon trenutaka ili životnih doba, izvesni su za prijatelje.