Svi živimo stotine života, ali samo jedan je vredan sećanja.

Milan  Čučuković, moj  deda;

Anka  Čučuković, moja  baba;

Bogdan i Natalija Pavlović, moji deka i Nana;

Ljuba  i  Goca,  brat i snaja;

      brat Bane sa Alenkom, izabranicom srca svoga;

a brat Vlada u valjevskom kafiću,

Pradeda  Milovan,  mamin  deda;

   Milivoje,  moj  tata,       

i  naravno  Milica,  moja  mama.

Familija na okupu, Sv. Ignjatije, 02.01.2003.;

Kokan  i  Nada omiljeni  ujak  i  ujna,

ujak  Voja,  uz  njega  sam  zavoleo  šah,

porodica  Čučuković    na  moru (omiljeno  kampovanje),

i  konačno  JA  u najdražoj pozi  u  Grčkoj. 

Najbolji  drug  Bane  (živi  s  porodicom  u  Zemunu).

Izlazak  iz  škole,  matursko  veče  1981.,

i  povratak  u  školu,  Sv.Sava  2004.,

u  međuvremenu,  prva  generacija je završila  školu.

I opet  ja,

r a t n i k,

i   borac  za  demokratiju.

S kolegama na  odlasku jedne generacije;

  konačno  odmor  za  telo  i  dušu.

Povratak  prirodi

je  uvek  zadovoljstvo,

a dobro je i za

" liniju ".

Momačka  zabava  do  sitnih  sati. beše pravilo.

A onda,  jedan  pogled, i . . .

konačno  sa  obe  noge  na  " ludom "  kamenu ;

ovaj  kum  sigurno  nije  dugme ;

ajmo  svi  u  kolo,

samo  veselo,  ama  meraklijski